UVOD - Program „ŠKOLA BEZ NASILjA“ – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu
Program Škola bez nasilja počeo je sa svojom realizacijom školske2005/06. godine. Sprovodi ga UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom rada i socijalne politike, Savetom za prava deteta Vlade Republike Srbije, Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a od 2008/09. godine i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova kao i sa Ministarstvom omladine i sporta. Gradski sekretarijat za obrazovanje grada Beograda je dao institucionalnu i finansijsku podršku programu.

Glavni cilj „Škole bez nasilja“ je stvaranje bezbedne i podsticajne sredine za učenje, rad i razvoj. U okviru programa nasilje je definisano kao svaki oblik ponašanja koje ima za cilj namerno nanošenje psihičkog ili fizičkog bola drugome. Program je pre svega namenjen deci, nastavnicima i zaposlenima u školama, ali i roditeljima i celokupnoj lokalnoj zajednici.

Trenutno se sprovodi u 165 škola iz čitave Srbije. Programom je obuhvaćeno više od 110 650 učenika i 10 460 odraslih iz 60 mesta u Srbiji. Od septembra 2009 očekuje se uključivanje novih 20 do 25 škola.

Konkurs za  škole koje žele da se uključe u Program je stalno otvoren, a uključivanje novih škola odvija se svakog polugodišta u skladu sa finansijskim mogućnostima. Selekcija prijavljenih škola vrši se na osnovu prijava škola, geografske distribucije, raspoloživih sredstava i kapaciteta škole i lokalne zajednice.

Broj zainteresovanih i prijavljenih škola veći je od finansijskih mogućnosti za njihovo uključivanje, a tokom 2008. godine finansijsku podršku uključivanju škola u Program dali su i sami roditelji, škole i lokalne samouprave.

             
ISTRAŽIVANJE - Nasilje među decom
Istraživanje o vrstama i intenzitetu nasilja sprovedeno je u svim do sada uključenim školama, a istraživanje u prvih 50 škola sprovedeno na uzorku od 26 947 učenika i 3 397 odraslih donosi podatke da je 65% učenika bar jednom, a 24% više puta izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja u periodu od tri meseca. Najzastupljeniji oblici nasilnog ponašanja su: verbalno nasilje, širenje laži i spletkarenje, te pretnje i zastrašivanja.

4 Komponente programa
Svaka škola formira tim koji je zadužen za podršku i praćenje realizacije programa u školi. To je ujedno i Tim za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja propisanog Posebnim protokolom za zaštitu dece od nasilja zlostavljanja i zanemarivanja koje je donelo Ministarstvo prosvete a koji se odnosi na sve obrazovno-vaspitne ustanove.

Program je razvijen kroz 4 sadržinske komponente:

1. Istraživačka komponenta - istraživanje iskustava i stavova svih u školi o nasilju, obrada i prezentacija rezultata nastavnicima, deci, roditeljima i lokalnoj zajednici;
2. Edukativna komponenta - obuka nastavnika i školskog osoblja o nasilju, veštinama komunikacije, otvorenog dijaloga među decom i odraslima, preventivnoj ulozi školskih pravila, restituciji tj. nadoknadi štete, pozitivnoj disciplini, o konstruktivnoj intervenciji, o formiranju unutrašnje zaštitne mreže i spoljašnje zaštitne mreže u školi;
3. Vršnjačka komponenta - rad sa decom-vršnjacima na prepoznavanju i otkrivanju nasilja, vršnjačkoj zaštiti, izgradnji uzajamnog poverenja i smanjenju  nasilnog ponašanja među vršnjacima;
4. Komponenta porodica/mediji/lokalna zajednica - promocija uzajamne saradnje, i mobilisanje javnosti za izgradnju savezništva i aktivno delovanje na smanjenju nasilja u zajednici.

7 koraka ka „ŠKOLI BEZ NASILjA“
Primena programa i trajna ugradnja u Školski program rada/školski kurikulum traje najmanje jednu školsku godinu. U ovom procesu škola prolazi kroz 7 koraka:

• podizanje svesti o problemu -  prihvatanje da se nasilje događa u školi;
• formiranje Unutrašnje zaštitne mreže (UZM) - donošenje procedura i mehanizama njenog trajnog funkcionisanja;
• uspešno funkcionisanje UZM – definisane procedure za beleženje nasilja i preduzimanje mera zaštite;
• formiranje Spoljašnje zaštitne mreže (SZM) - uključivanje Doma zdravlja, Centra za socijalni rad, opštine u funkcionisanje programa u školama kao i policijske uprave;
• obraćanje za pomoć dece/porodica izloženih nasilju i uspostavljanje poverenja  u unutrašnji i spoljašnji tim pomagača - zaštitne mreže;
• funkcionisanje sistema intervenisanja – definisane procedure za uvremenjen i konstruktivan odgovor na nasilje, interventni i preventivni programi primenjuju se u školskoj praksi
• samoprocena škole o tome da li je postala bezbedno okruženje za decu/učenike, roditelji i nastavnici smatraju da škola može samostalno da nastavi sa Programom i smatraju da je škola sigurnije mesto za razvoj.

Program „Škola bez nasilja“ se finansira isključivo sredstvima prikupljenim u lokalnoj zajednici, donacijama građana i privrednika putem „usvajanja škola“.
Obezbeđivanje finansijskih sredstava i realizacija osnovnog dela Programa je u nadležnosti UNICEF-a. Nacionalni amabasadori UNICEF-a Aleksandar Saša Đorđević i Ana Ivanović, ali i brojni privrednici i građani, svojim donacijama omogućili su dosadašnje uspešno sprovođenje Programa u školama.

Neophodan je nastavak saradnje sa građanima, lokalnim zajednicama, poslovnim sektorom i državnim institucijama u cilju sveobuhvatnije promocije pozitivnih vrednosti i smanjivanja nasilja ali i obezbeđivanja sredstava za intenzivnije sprovođenje Programa.